У последњој просторији у три витрине изложен је гробни инвентар средњовековне некрополе Слог. Истражено је 65 гробова који припадају IX-XI веку. Покојници су сахрањени у опруженом положају, није забележено преклапање гробова, што значи да су постојала гробна обележја. Анрополошки материјал показује да је на овој некрополи сахрањиван словенски живаљ. У витринама је изложен гробни инвентар: минђуше, огрлице, прстење, керамичке посуде.
У једној од витрина је изложен средњовековни новац књажевачког краја, који представља део колекције добијене од Љубише Рајковића Кожељца. Овде је изложен и материјал из цркве св. Богородице из Доње Каменице, сребрна дијадема за позлатом, крстови, бројанице од костију (XIV-XV век) и зграфито керамика, прстење из XIII-XIV века.
Доња Каменица, црква Св. Богородице
Црква у Доњој Каменици налази се на уздигнутој левој обали Трговишког Тимока, 15 км југоисточно од Књажевца. Саграђена је у XIV веку од стране непознатог ктитора. Претпоставља се да је посвећена Пресветој Богородици.
Црква има основу сажетог уписаног крста са кубетом. Унутрашњи склоп цркве чини наос са тространом апсидом и припрата са спратом. Изнад спрата припрате уздижу се две куле. Испред улаза црква је имала двоспратни дрвени трем. Црква је зидана од ломљеног камена и малтера уз местимичну употребу цигле. Црква је осликана и њене фреске представљају дела изузетне уметничке вредности.
Археолошка ископавања потврдила су постојање некрополе (XIV – XVII век). Око цркве, у њеној унутрашњости и ближој околини, истражено је укупно 75 гробова. Од пронађених налаза посебно треба истаћи луксузну сребрну дијадему са позлатом.
Горња Каменица, црква Св. Тројице
Манастир Света Тројица налази се у долини Трговишког Тимока између Доње и Горње Каменице, 18 км југоисточно од Књажевца.
Црква има облик триконохоса, са малим кубетом изнад централног дела наоса. Егзонартекс је накнадно дозидан 1874. године.
Унутрашњост цркве је била осликана, али је живопис готово у целини уништен. Сачувано је само неколико фрагмената фресака који припадају обнови из прве половине XIX века.
Сматра се да је црква задужбина српског деспота Лазара, најмлађег сина Ђурђа Бранковића, како сведочи натпис у малтеру из 1454. године.
Археолошким истраживањима регистрована је мања некропола око цркве.
