Село Равна налази се 8км северно од Књажевца, на југоисточним падинама Тупижнице.
Основне информације
Архео-етно парк налази се у Равни 8 km северно од Књажевца у дворишту старе сеоске школе. Најстарије куће у селу саграђене су почетком двадесетог века, а зграда школе је изграђена 1906. године. Близина античког утврђења Timacum Minus утицала је да се у овом селу смести Архео-етно парк. Изградња је започета је 1977, а званично отварање било је 1989. године.
Основна замисао је приказивање значајних археолошких налаза са локалитета Timacum Minusа у оквиру археолошке поставке у згради школе и у Лапидаријуму, али и упознавање са историјатом археолошких истраживања оближњег локалитета. Поред археолошког садржаја парк илуструје амбијент патријархалне сеоске заједнице XIX века тимочког краја са стамбеним и привредним зградама. Етно-парк чине кућа из Горње Каменице у чијем је подруму формиран Музеј књажевачких вина са винотеком, кућа из Берчиновца, амбар из Белог Потока и казаница за печење ракије са лулом од “трешњевог” дрвета из Причевца.
Овакав начин излагања омогућио је да се сачува дугогодишње искуство и домет народног градитељства, али и остварење непосредног контакта посетиоца са предметима. Посетиоци су у мoгућности да се упознају са традиционалном културом становања и објектима народне архитектуре овог краја. У последњих десет година Архео-етно парк допуњен је још једним објектом изграђеним по узору на кућу “Газдића” из села Радичевац на Старој планини у којој се, поред мање сале за конференције и дегустације традиционалне трпезе, вина и ракија књажевачког краја, налази и информативни туристички центар са сувенирницом. У оквиру парка формирана је и радионица за израду традиционалне грнчарије са репликама античке и традиционалне грнчарске пећи. У простору старе сеоске школе направљена је и опремљења конзерваторска лабораторија. Архео-етно парк, поред различитих образовних и креативних програма, организовања радионица, пружа могућност смештаја и организације различитих скупова, културно-туристичких и образовних програма као и научно-истраживачких кампова.
Лапидаријум
У склопу Архео-етно парка у Равни, десно од улаза у парк, формиран је лапидаријум римских камених споменика пронађених приликом археолошких истраживања утврђења Timacum Minusа у периоду од 1975. до 1990. године. Они су највећим делом пронађени на самом утврђењу или су добијени на поклон од мештана. Углавном су заступљени надгробни споменици, почасни споменици и жртвеници. Они су веома важан и поуздан извор за проучавање и познавање војних, административних, етничких, друштвених, културних и верских збивања. Споменици се састоје од забата, рељефног и натписног поља, сокла и усадника. На надгробним споменицима честа је представа винове лозе која симболише веру у нови живот, вечито обнављање, ново рађање. У натписном пољу стоје основни подаци о покојнику. У рељефном пољу обично је представа покојника или покојника са члановима породице. Један број римских надгробних споменика из Равне налази се у Нишу, у лапидаријуму на Нишкој тврђави.
Жртвеници
У лапидаријуму се налази жртвеник из II века који је посвећен Дијани, богињи лова, заштитници животиња и шума. Жртвеник потврђује поштовање култа богиње Дијане на простору раванског утврђења. Ова богиња била је и заштитница среброносних рудника. Ова њена улога уклапа се у слику живота утврђења, чија је привредна основа рударство и металургија. Богиња Дијана је била кћи врховног бога Јупитера. Поистовећује се са грчком богињом Артемидом. Поштована је и као заштитница жена, а у неке од њених храмова имале су приступ само жене. Дијана је најчешће представљена у краткој туници, са луком и стрелом, уз пратњу јелена.
Поред жртвеника који је посвећен богињи Дијани пронађен је и жртвеник посвећен богу Марсу. Поред тога што је био бог рата, штитио је сеоско становништво које му се молило као заштитнику плодних њива. Поспешивао је плодност поседа и бранио их од лоших временских прилика.
Школа
На самом улазу у Архео-етно парк са леве стране налази се школа из 1906. године. Данас је унутар школе формирана мала археолошка истраживачка станица са добро опремљеном учионицом за рад и лабораторијом за конзервацију и истраживачки рад. Ова истраживачка станица служи као простор за реализацију различитих научно-истраживачких пројеката и за друге образоване програме. У ходнику школе изложени су фрагменти римских надгробних споменика и камене пластике са локалитета Timacum Minus и други археолошки налази у оквиру мање изложбене поставке. У школи се налазе и радне просторије за смештај и обраду археолошких предмета, као и спаваоне за смештај истраживачких екипа.
Објекти народног градитељства
„Велика кућа” изграђена је по узору на сеоску кућу из Горње Каменице подигнуту крајем XIX века. Припада моравском типу са подужним тремом са луковима и „ћошком”. На спрату куће су три просторије: „ижа“ – кухиња са огњиштем у средини, девојачка соба или „младожењци“ која је служила за припрему мираза или прву брачну ноћ, и „голема соба“ која је представљала гостињску собу. У „големој соби” су изложени предмети од текстила, производи домаће текстилне радиности, делови народне ношње, традиционална грнчарија и предмети за прераду вуне. Код старијег типа ових бондручара јавља се раван трем, док се код развијеног типа јављају и лукови на дрвеном трему, који су препознатљив архитектонски елемент моравске куће. Кровни покривач је од ћерамиде која покрива дрвену конструкцију. У старопланинском крају је понекад био од прућа или дасака, ређе од камена. За тимочке куће моравског типа карактеристичан је и димњак/оџак веома здепастог облика са поклопцем, који се назива „баџа“. У доњем делу куће налази се вински подрум са винотеком књажевачких вина. Архео-етно парк са оближњим винаријама књажевачког краја и Завичајни музеј Књажеваца укључени су у званичну винску руту “Путеви вина” Србије.
„Мала кућа” настала је крајем XIX века, а пренета је у Архео-етно парк у Равни из села Берчиновац. Саграђена је од оригиналних елемената у бондруку са подужним тремом од аутентичног материјала на традиционалан начин. Унутрашњост куће подељена је на две просторије, на „ижу“ са огњиштем и „голему“ собу. Реконструисан је ентеријер куће са аутентичним предметима из скромног породичног живота који су служили за свакодневну употребу. Ентеријер је обогаћен производима локалних занатлија и рукотворинама које су направиле руке вештих сељака.
У Архео-етно парку налази се објекат подигнут по узору на кућу „Газдића“ из старопланинског села Радичевац. Припада моравском типу и представља вредан пример народног градитељског умећа. У приземљу куће је солидно опремљена сала за конференције и културно-туристичке и образовне програме који се овде организују током целе године, сувенирница и информативни центар за посетиоце. На спрату се налазе дрвени трем за одмор и смештајни капацитет намењен члановима истраживачких екипа, као и туристима.
У оквиру Архео-етно парка налази се и амбар, једини привредни објекат, карактеристичан за књажевачки крај. Амбар има подрум и кош, пренесен је из села Бели Поток и потиче из XIX века. Подељен је на „пресеке“, одељак за смештај житарица, а сам подрум са стубовима има више намена за смештај алата, вина и сл.
У слободном простору поред амбара изложени су предмети који припадају сеоском домаћинству, а све ређе се налазе у употреби: кочије, рало, саонице, „трмке“ за пчеле, казан за печење ракије из Причевца са лулом од трешњиног дрвета.
Музеј вина
У подруму „Велике куће” приређен је изложбени простор који говори о винарству овог краја. Он садржи справе коришћене за добијање и чување вина (посуде, мезуре, справе за прераду грожђа и припрему вина, винотеку књажевачких вина и др.) као и фото-документацију која говори о дугој традицији виноградарства и винарства овог краја. На основу турских извора, посебних такси и статуса које је књажевачки крај имао унутар Видинског пашалука, знамо да је још и током периода турске власти овај крај био познат по аутохтоним сортама грожђа, односно вина. У пивници су изложени производи и стара бурад и справе ППК „ЏЕРВИН“ као покровитеља ове изложбе.
Центар за развој традиционалног грнчарства и очување старих заната
У простору Архео-етно парка у Равни налази се радионица традиционалног грнчарства, простор опремљен средствима UNICEF-а, Министарства културе и информисања Републике Србије и СО Књажевац у циљу очувања и промовисања традиционалних грнчарских техника књажевачког краја. Овде се организују Летње школе традиционалних заната намење омладини, студентима, уметницима и музејским стручњацима у сарадњи са Централним институтом за конзервацију из Београда. Поред радног простора, традиционалне опреме и алата за израду грнчарије, овде се налази и реплика античке грнчарске пећи израђена у сарадњи са археолозима и традиционалним мајсторима из Шпаније у оквиру пројекта подржаног од стране Шпанског културног центра Сервантес у Србији, Универзитета у Гранади и Министарства културе и информисања Републике Србије. Поред реплике античке пећи израђена је и традиционална грнчарска пећ коришћена у књажевачком крају. Радни простор допуњују и савремена опрема и алати, али и мали изложбени простор где су приказани предмети уређени у току летњих школа. У Архео-етно парку у Равни израђују се и сувенири израђени од вуне у техници двопређног плетења и ткања.
