Историја уметности
Уметничко одељење Завичајног музеја Књажевац стара се о збиркама ликовне и примењене уметности. Такође, организује и реализује изложбене делатности и друге програме у музеју у спрези са одељењем за едукацију и односе с јавношћу. О раду уметничког одељења и поменутим збиркама старају се стручњаци музеја виши кустос историчар уметности Милена Милошевић Мицић и стручни саветник академски сликар мр Драгослав Живковић.
Најмлађа и најмања збирка Завичајног музеја Књажевац, али не и мање важна збирка ликовне уметности формирана је 2008. године. Броји приближно 500 уметничких дела, слика, графика, цртежа, икона, скулптура и репродукција. Она је подељена на неколико целина: колекцију дела завичајних сликара, колекцију дела Драгослава Живковића, колекцију дела савремених сликара, збирку икона итд. Збирка је формирана са идејом да представи ликовне ствараоце књажевачког краја као и све оне уметнике који су у Књажевцу боравили, живели и стварали, указујући при томе на остварене уметничке домете и заступљеност различитих уметничких праваца и стилова. Осим уметничке, збирка има и документарну вредност. Она сведочи о друштвеном и културном развоју књажевачке вароши. Треба да представи најзначајније људе и појаве у периоду после ослобођења од Турака 1833. године све до средине XX века, не искључујући документарни и информативни карактер појединих дела. Ипак, она нема искључиво локални карактер већ предвиђа и откуп дела савременог српског сликарства.
Фонд збрике ликовне уметности формиран је у складу са концепцијом Завичајног музеја али је сакупљан стихијски и без одређеног плана дуги низ година. Ипак, тек 2008. године збрика је систематизована и музеолошки обрађена уз одређивање јасних циљева: да сакупља, научно обрађује и чува дела књажевачких уметника, дела уметника који су у одређеном тренутку прошлости живели и стварали у Књажевцу, као и да откупом и изложбеном делатношћу набавља и представља дела савременог српског сликарства.
Најзначајнији део ликовне збирке чини низ портрета знаменитих Књажевчана као и икона које је крајем XIX века насликао књажевачки сликар Милисав Марковић. Међу уметничким сликама у фонду Завичајног музеја изузетно место заузимају дела академских сликара мр Драгослава Живковића, Милинка Коковића, Мирослава Бате Благојевића – Цинцара, Драгољуба Сандића из Књажевца.
Колекција слика Драгослава Живковића
У уметничком фонду Завичајног музеја Књажевац изузетно важно место заузима колекција академског сликара Драгослава Живковића, значајног српског и међународно признатог савременог сликара. Ова колекција није бројна али је за Завичајни музеј есенцијална, обзиром да је већи број ових дела настао управо за потребе сталних поставки Завичајног музеја. Остатак колекције представљају углавном уметникови рани радови и она су поклон самог аутора.
Идеја је и намера да сликарство Драгослава Живковића да визуелни идентитет Завичајном музеју Књажевац, од изложбених простора до публикација и промотивног материјала музеја. У колекцији доминирају препознатљиви цртежи изведени угљеном на платну попут дела Праисторија, Римски легионари - Timacum Minus, Појaњe прстену, Књажевац и других изложених у сталној поставци музеја. Попут неколико раних радова – актова, изведених сувим пастелом на папиру или Бабин Зуб, цртеж изведен пастелом на платну из 90-их година прошлог века и неколицина незаобилазних, аутентичних и несвакидашњих уља на платну попут Књажевчанке и Поклада. Колекција Завичајног музеја Књажевац допуњена је делима која су у власништву аутора или Момчила Тодоровића, колекционара из Београда. Колекција дела Драгослава Живковића изложена је у посебном одељку Галерије музеја у Карађорђевој 15 и представљају део сталне поставке Завичајног музеја Књажевац.
Колекција дела завичајних сликара
Ова, по броју скромна збирка састоји се из неколико колекција. Дела завичајних сликара чине посебну колекцију. У њој су заступљена дела савремених књажевачких сликара попут: академског сликара - графичара Драгољуба Сандића, аутора заштитног знака Завичајног музеја као и бројних плаката и публикација музеја; Милинка Коковића, академског сликара који као и Мирослав Бата Благојевић Цинцар живи и ради у Београду, а који је поклонио музеју своје ране радове; Радета Ристића који је поред педагошког рада, ангажманом на пољу индустријског дизајна и маркетинга обележио 80-те године прошлог века у Књажевцу; Томислава Паунковића међународно признатог уметника који живи и ради у Немачкој; Славише Мирковића ликовног педагога и изузетног сликара; младих уметника Војислава Марковића академског графичара и Алексе Марковића академског вајара, Марије Андрејевић младе и талентоване академске сликарке, Жарка Алексића и Јелене Мицић који се баве савременим медијима, ликовних педагога Горана Милосављевића, Марине Новаковић, проте Симе Жикића, акварелисте Ненада Цореља и многих других.
Сликарство друге половине XIX и прве половине XX века
Ову збирку чини више мањих колекција систематизованих према техници и времену настанка. Збирку икона чине иконе на дрвету или металу настале у XIX и почетком XX века, углавном радови непознатих иконописаца.
У збирци се налази неколико руских икона које су у току XIX века у Србију увезене из Русије у великом броју, затим група икона -рад сликара зографа са југа Србије и Македоније насталих средином XIX века, иконе Милисава Марковића на дрвету и металу, дела Милана Бесарабића, Миливоја Николајевића и Младена Јосића, као и неколико графика. Ову збирку прати колекција богослужбених предмета, сасуда и књига, одежда и инсигнија и других предмета примењене уметности.
Изузетно важна за разумевање друштвених кретања јесте и карикатура, посебно политичка. Као таква издваја се Марковићева политичка карикатура Пирамида за рушење насликана по узору на графички лист синдикалног међународног удружења са почетка XX века. Ту је и карикатура Добрице Веселиновића Довеса, књажевачког произвођача сапуна и позоришног редитеља из 60-их година XX века, као и сет карикатура Александра Аце Блатника књажевачких сликара и музичара.
Колекција слика Милисава Марковића
Засебну целину представљају дела Милисава Марковића, књажевачког сликара који је живео и стварао у Књажевцу крајем XIX века. Као самоуки сликар пуно је радио на територији Тимочке крајине посебно за потребе Тимочке епархије.
Насликао је велики број икона за богатије породице, а познат је и по бројним портретима знаменитих личности свога времена.
Колекција дела савремених сликара
Ово је колекција дела насталих у другој половини XX века и првој деценији XXI века.
У питању су дела академских сликара попут: Бранислава Динића, Мирка Тримчевића, Циге Миленковића, Слободана Јовановића Добротина, Јагоде Живадиновић и других, које је Завичајни музеј откупио или добио на поклон од појединаца или сродних установа.