Уметничко одељење Завичајног музеја Књажевац стара се о збиркама ликовне и примењене уметности. Такође, организује и реализује изложбене делатности и друге програме у музеју у спрези са одељењем за едукацију и односе с јавношћу. О раду уметничког одељења и поменутим збиркама старају се стручњаци музеја виши кустос историчар уметности Милена Милошевић Мицић и стручни саветник академски сликар мр Драгослав Живковић.
Најмлађа и по обиму најмања, али не и мање важна збирка ликовне уметности Завичајног музеја Књажевац, формирана је 2008. године, преузимањем малобројних уметнички дела и предмета који су се налазили у другим збиркама музеја. Данас броји приближно 1000 уметничких дела, слика, графика, цртежа, икона, скулптура, као и мању студијску збирку репродукција и других предмета визуелне уметности. Она је подељена на неколико целина: збирку дела завичајних сликара коју чине мање колекције појединих аутора, збирку дела савремених сликара, цртежа и графика, скулптура, мозаика, збирку дела насталих крајем 19. и почетком 20. века са колекцијом икона, студијску збирку, итд.
Збирка је формирана са идејом да представи ликовне ствараоце књажевачког краја као и све оне уметнике који су у Књажевцу боравили, живели и стварали, указујући на остварене уметничке домете и заступљеност различитих уметничких праваца и стилова. Осим уметничке, збирка има и документарну вредност. Она сведочи о друштвеном и културном развоју књажевачке вароши. Треба да представи најзначајније људе и појаве у периоду после ослобођења од Турака 1833. године све до средине XX века, не искључујући документарни и информативни карактер појединих дела. Ипак, она нема искључиво локални карактер већ предвиђа да откупом и поклоном, и кроз изложбене активности набавља и представља дела савременог српског сликарства у циљу приказивања токова и појава на ликовној сцени Србије. У збирци су заступљени реномирани савремени сликари попут Снежане Вујовић Николић, Симониде Рајчевић, Нађе Стаменовић, Слободанке Ступар, Јагоде Живадиновић и других, али сликари млађе генерације пореклом из Књажевца попут Жарка Алексића, Јелене Мицић, Жељке Алексић, Војислава Марковића и Алексе Марковића и др.
Колекција дела завичајних сликара
Ова, по броју скромна збирка састоји се из неколико колекција. Дела завичајних сликара чине посебну колекцију. У њој су заступљена дела савремених књажевачких сликара попут: академског сликара – графичара Драгољуба Сандића, аутора заштитног знака Завичајног музеја као и бројних плаката и публикација музеја; Милинка Коковића, академског сликара који као и Мирослав Бата Благојевић Цинцар живи и ради у Београду, а који је поклонио музеју своје ране радове; Радета Ристића који је поред педагошког рада, ангажманом на пољу индустријског дизајна и маркетинга обележио 80-те године прошлог века у Књажевцу; Томислава Паунковића међународно признатог уметника који живи и ради у Немачкој; Славише Мирковића ликовног педагога и изузетног сликара; младих уметника Војислава Марковића академског графичара и Алексе Марковића академског вајара, Марије Андрејевић младе и талентоване академске сликарке, Жарка Алексића и Јелене Мицић који се баве савременим медијима, ликовних педагога Горана Милосављевића, Марине Новаковић, проте Симе Жикића, акварелисте Ненада Цореља и многих других.
Колекција слика Драгослава Живковића
У уметничком фонду Завичајног музеја Књажевац истакнуто место заузима колекција академског сликара Драгослава Живковића, значајног српског и међународно признатог савременог сликара. Колекцију чини сто шездесет и једно дело. Највећи број дела у овој колекцији добијен је као поклон аутора, док је други настао за потребе поставки Завичајног музеја Књажевац са идејом да сликарство Драгослава Живковића да визуелни идентитет Завичајном музеју Књажевац, од изложбених простора до публикација и промотивног материјала музеја. У колекцији доминирају рани радови, цртежи кредом на папиру, пастели, али и препознатљиви цртежи изведени угљеном на платну великог формата, попут дела Праисторија, Римски легионари – Timacum Minus, Појaњe прстену, Књажевац и других, изложених у сталној поставци музеја. У колекцији су заступљени и радови изведени сувим пастелом на платну, попут слике Бабин Зуб из 90-их година 20. века и неколицина незаобилазних, аутентичних и несвакидашњих уља на платну попут Књажевчанке, Поклада и Ктиторске породице. Колекција дела Драгослава Живковића допуњена је делима која су у власништву аутора, изложених у посебном одељку Галерије музеја у Карађорђевој 15 која представља део поставке Завичајног музеја Књажевац.
Више података о уметнику и његовом ликовном опусу можете пронаћи у оквиру Виртуелне галерије дела Драгослава Живковића:
Колекција слика Милинка Коковића
Колекција дела Милинка Коковића, академског сликара пореклом из Књажевца, који живи и ради у Београду у највећој мери заснива се на поклону аутора, али је један број дела откупљен. Колекција се састоји од сто педесет и два дела уметника. Реч је углавном о његовим раним радовима насталим пре уписа, у току студија на ликовној академији у класи професорке Мирјане Михаћ, или у току магистарских студија које је завршио код исте професорке 1988. године. Колекција се састоји од скица, крокија и цртежа угљеном, кредом или пастелом на папиру, акварела, уља на платну, лесониту, дела рађених комбинованом техником и др. У колекцији доминирају актови, портрети, пејзажи и мртве природе, али и препознатљиви мотиви из Књажевца и околине. Занимљиво је да део колекције чине и делови изложби Коковићевих цртежа приређених у његовом родном граду касних 80-их и раних 90-их година 20. века.
Колекција дела проте Симе Жикића
Ликовну заоставштину Симе Жикића, иконописца, сликара, ликовног педагога и вероучитеља чине дела различите тематике и техника, више десетина уља на платну, десетак икона, скулптура, стотинак цртежа и др. Стилски, он припада сликарима „наивног реализма“, а сматра се својеврсним хроничарем свога времена. Колекција дела проте Симе Жикића, која се чува и излаже у Завичајном музеју Књажевац, састоји се од девет уља на платну, једног акварела – честитке и једне скулптуре портрета Лава Толстоја малог формата. Заступљена дела представљају типичне радове аутора како по ликовности, изразу тако и по темама и мотивима. Углавном су то пејзажи или сцене из свакодневног живота града и села. Настала су у периоду од 1939. до 1964. године.
Колекција слика Милисава Марковића
Засебну целину представљају дела Милисава Марковића, књажевачког сликара који је живео и стварао у Књажевцу крајем XIX века. Као самоуки сликар пуно је радио на територији Тимочке крајине посебно за потребе Тимочке епархије.
Насликао је велики број икона за богатије породице, а познат је и по бројним портретима знаменитих личности свога времена.
Колекција скулптура завичајних уметника
Колекција скулптура завичајних уметника чини један мали део уметничке збирке Завичајног музеја Књажевац. Углавном је реч о делима мањег, галеријског формата. Међу заступљеним ауторима налазе се мр Алекса Марковић, академски вајар, Горан Милосављевић, ликовни педагог, Васил Тодоров, примењени уметник – конзерватор, Бане Стојановић наивни уметник, Миломир Обрадовић и др.
Сликарство друге половине XIX и прве половине XX века
Ову збирку чине дела настала у другој половини 19. и првој половини 20. века. Она се састоји од више мањих колекција систематизованих према техници. Реч је о иконама, цртежима и графикама, уметничким сликама. У највећој мери ради се о непознатим ауторима, али се међу њима налазе и имена значајних сликара попут дела Миливоја Николајевића и Младена Јосића. У овој колекцији се налазе и дела аутора који су неко време живели и стварали у Књажевцу попут Анатолија Бајева или Милана Бесарабића, који је портрет извесне Књажевчанке Тање, цртеж угљеном на папиру, урадио за време службовања у књажевачкој Гимназији. Занимљиво је да су међу ауторима могу наћи и страни уметници, чија су дела вероватно дошла као импорт за потребе богатијих књажевачких породица.
Изузетно важна за разумевање друштвених кретања јесте и карикатура, посебно политичка. Као таква издваја се Марковићева политичка карикатура Пирамида за рушење насликана по узору на графички лист синдикалног међународног удружења са почетка XX века. Ту је и карикатура Добрице Веселиновића Довеса, књажевачког произвођача сапуна и позоришног редитеља из 60-их година XX века, као и сет карикатура Александра Аце Блатника књажевачких сликара и музичара.
Збирка икона
Збирку икона чине иконе на дрвету или металу настале у 19. и почетком 20. века, углавном радови непознатих иконописаца. У збирци се налазе иконе настале углавном у току 19. века. Иконе чија се време настанка поуздано може рећи на основу записа, настале су 1835. године о чему сведочи запис, а везују се за круг Јање молера и његове тајфе. Са друге стране, најстарија икона на којој је поред године настанка забележено и име иконописца Стојана Првуловича је из 1851. године. Поред поменутих, у колекцији се чува група икона – рад сликара зографа са југа Србије насталих средином XIX века, техником јајчане темпере на дасци. Веома занимљиву групу чине и иконе великог и малог формата, изведене уљем на лиму, тј. металу као подлози. Пандан овој колекцији представља део збирке примењене уметности, тј. колекција богослужбених предмета, сасуда и књига, одежда и инсигнија и др.
Колекција цртежа
Колекцију цртежа чини група портрета насталих као део промотивног материјала опере, тј. позоришног комада „Велики број Три“ 1917. године у Јашију, а које потписује Н. Поповићи. Ту су и поменути цртежи „Акт“ Младена Јосића и „Смрт мајке Југовића“ Миливоја Николајевића из 30-их година, „Портрет Тање“ Милана Бесарабића из 1940. године и „Портрет дечака“ непознатог аутора, са краја 20-их година 20. века.
Колекција слика
У овој малој колекцији доминантно место заузима дело Анатолија Бајева великог формата, „Ваза са цвећем“ насликана уљем на платну, иначе једна од три мртве природе које је овај уметник насликао. Колекцију чини и неколико пејзажа и портрета изведених уљем на платну, углавном дела непознатих или мање познатих аутора.
Колекција дела савремених сликара
Ово је колекција дела насталих у другој половини XX века и првој деценији XXI века.
У питању су дела академских сликара попут: Бранислава Динића, Мирка Тримчевића, Циге Миленковића, Слободана Јовановића Добротина, Јагоде Живадиновић и других, које је Завичајни музеј откупио или добио на поклон од појединаца или сродних установа.
Колекција дела друге половине 20. века
Реч је о делима академских сликара попут: Бранислава Лалета Станковића, Бранислава Бранка Динића, Мирка Тримчевића, Циге Миленковића, Слободана Јовановића Добротина, Јагоде Живадиновић, таписеријама Душана Антића и других. Временски, овој скупини припада и група карикатура Александра Блатника.
Колекција дела прве половине 21. века
Ову целину чине дела Александра и Ивана Блатника, Слободанке Ступар, Снежане Вујовић Николић, Симониде Рајчевић, Александре Мирић, Александра Митровића, Муја Алагића и др. У питању су дела које је Завичајни музеј откупио или добио на поклон од појединаца, сродних установа и самих уметника.
Колекција скулптура
Ову веома скромну колекцију чине углавном бисте и попрсја Јосипа Броза Тита од мермера и бронзе која су се некада налазила у просторијама јавних установа, али и бисте, рељефи и сл. народних хероја.