Zavičajni muzej Knjaževac

Zavičajni muzej Knjaževac nalazi se u Karađorđevoj ulici br. 15, u zgradi koja je sagrađena 1906. godine kao dvojna porodična stambena zgrada u vlasništvu porodice Sibinović, nekadašnjih vlasnika rudnika „Dobra sreća“ u Vini.

contentmap_module

Zgrada Zavičajnog muzeja

Zavičajni muzej Knjaževac nalazi se u Karađorđevoj ulici br. 15, u zgradi koja je sagrađena 1906. godine kao dvojna porodična stambena zgrada u vlasništvu porodice Sibinović, nekadašnjih vlasnika rudnika „Dobra sreća“ u Vini.

Danas je ovaj objekat spomenik kulture. Pripada vrsti kulturnih dobara građanske arhitekture sa stilskim karakteristikama značajnim za period sa početka 20. veka.

U cilju da se spomenik kulture revitalizira i time obezbedi prostor neophodan za adekvatno čuvanje, naučno istraživanje i prezentaciju muzejskih predmeta, sve to u skladu sa zahtevima moderne muzeologije i savremenog posetioca, javila se potreba za menjanjem dotadašnje zastarele muzejske koncepcije u novu, koja bi dodatno angažovala posetioce da aktivno učestvuju u edukaciji i sadržajima muzeja. Projekat sanacije, revitalizacije i rekonstrukcije spomenika kulture, arhitekte Sime Gušića, izrađen je u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Niš.

Pri samoj revitalizaciji spomenika, obzirom na značaj i funkciju objekta, vodilo se računa o očuvanju bitnih istorijskih karakteristika, autentičnog izgleda spoljašnjeg dela zgrade, njene lokacijske dispozicije, simetričnosti objekta i njegove sekundarne plastike, dok su se bitne promene odnosile na unutrašnji prostor i to uglavnom u smislu stvaranja jednog jedinstvenog prostora u odnosu na prethodne intimne odeljke stambene kuće. Ovim se izbeglo idvojeno izlaganje muzejskog materijala, u vidu zbirki, tako da se sada u objedinjenom muzejskom prostoru izlaže nedeljiv program sa istaknutim pojedinim podcelinama ili detaljima. Ova muzejska postavka, određena koncepcijom muzeja, ima zavičajni karakter ali ne i lokalnu isključivost, već je otvorena za komunikaciju sa širim područjem i događajima koji uslovljavaju pojavu novog muzejskog materijal, čiji bi sadržaj bio promenljiv u odnosu na nova naučna saznanja.

Muzejska postavka je trebalo da obuhvati hronološki i tematski izložene originalne predmete, ili izuzetno kopije predmeta iz ovog kraja koji se čuvaju u muzejima Beograda, Niša i Zaječara, prikazane kao kulturno-istorijske podceline: priroda i ljudi, praistorija knjaževačkog kraja, protoistorija-predrimsko doba, rimsko doba, Vizantija-Sloveni, Srednji vek, numizmatika, doba Turaka, borba za oslobođenje od Turaka, Prvi i Drugi ustanak, Gurgusovac i Gurgusovačka kula, Srpsko-Turski ratovi 1876-1878, Timočka buna, radnički pokret 1895-1918, radnički pokret 1918-1941. Ovim bi bila omogućena celovita interpretacija prirodnih bogatstava, kulturno-istorijskog nasleđa, ali i uključivanje muzeja kao aktivnog činioca u kulturnom životu grada i u obrazovanju njegovih stanovnika i posetilaca. Ipak, ova postavka nije do kraja izvedena prema prikazanom sinopsisu.

Zgrada Zavičajnog muzeja

Обзиром на недостатак средстава, према поменутом пројекту надлежног завода уређено је само лево крило објекта. У овом простору биле су изложене природњачка, геолошка, археолошка збирка од праисторије до средњег века, део збирке оружја из различитих периода. Поред тога ту је био изложен део етнолошке и културно-историјске збирке. Испоставило се да простор као и коришћене витрине за излагање нису довољни да се прикаже веома богат и разноврстан фонд Завичајног музеја. Нова поставка отворена је 26. октобра 1996. године. Преостало је да се према поменутом пројекту изврши адаптација и уређење другог, десног крила зграде којим би се обезбедио простор за излагање културно-историјске, етнолошке и уметничке збирке, као и галеријски вишенаменски простор.
 
2001. године средствима Министарства културе започињу се радови на санацији, адаптацији и ревитализацији десног крила објекта у Карађорђевој 15. На спрату је након завршетка радова обезбеђен простор за излагање поменуте грађе која би даље хронолошки приказала развој књажевачког краја, представљањем специфичних елемената традиционалне сеоске и грађанске културе. У приземљу зграде формиран је и изложбени простор. 2005. године набављене су и неопходне витрине за излагање, а према синопсису Душице Живковић, музејског саветника етнолога музеја и архитекте Бранке Боројевић Џокић и стручних сарадника из музеја: академског сликара мр Драгослава Живковића, кустоса археолога Бојане Илијић и етнолога Јелене Куртић конципирана је и делом постављена етнолошка поставка, а уз стручну помоћ вишег кустоса етнолога Сузане Антић из Народног музеја Књажевац. Предмете је за поставку припремио покојни конзерватор Завичајног музеја Књажевац Васил Тодоров, док је мањи део материјала обрадио Томислав Живковић конзерватор-техничар. Фотографије које у сталној поставци снимио је Саша Милутиновић.

Galerija

Posebno blago knjaževačkog muzeja predstavlja etnološka zbirka dvopređnih čarapa, otkupljena od Vidosave i Svetozara Popovića, zaslužnih kolekcionara. Zbirku najvećim delom čini 675 etnografskih predmeta sa kraja 19. i početka 20. veka i jedinstven album u svetu sa 240 čarapa nacrtanih u prirodnoj boji i veličini, kao i album ornamenata u boji i crno-beloj tehnici. Ona će biti izložena kao virtuelni Muzej čarapa u okviru stalne postavke muzeja prema konceptu Dušice Živković.

Novo vreme i nova politika kuće uticali su na formiranje još jednog odeljenja koje se bavi edukacijom i odnosima sa javnošću. Galerijski prostor po otvaranju predstavlja žilu kucavicu muzeja. Svi programi novoformiranog odeljenja kao i izložbe, a o kojima će biti reči u posebnom tekstu, realizuju se najvećim delom baš u ovom prostoru.

Nakon delimičnog uređenja i dvorišnog prostora omogućena je živa kulturna delatnost. Brojne muzičke, književne večeri, prezentacije i promocije, kreativne radionice održavaju se od proleća do jeseni u dvorištu Zavičajnog muzeja.

U vreme kada u muzeju nema nekog tematskog programa ili izložbe, zahvaljujući ljubaznosti knjaževčanina Momčila Moše Todorovića, vlasnika Galerije "Radionica duše" u Beogradu, već više od jedne decenije izlažu se dela nekih od najznačajnijih savremenih srpskih slikara kao i onih koji su stvarali i u 20. veku poput Peđe Milosavljevića, Ljubice Cuce Sokić, Milana Konjovića, Milivoja Nikolajevića, Aleksandra Cvetkovića, Dade Đurića, Uroša Toškovića i mnogih drugih.

Dvorište muzeja