О музеју

Завичајни музеј Књажевац основан је са циљем да сакупља, чува, научно обрађује и презентује културну баштину књажевачког краја. Завичајни музеј Књажевац као својеврсна лична карта града, регионални музеолошки истраживачки центар са модернизованом програмском шемом која по садржају и темама превазилази завичајне и регионалне оквире уз појачану едукативну и промотивну улогу.

Мисија Завичајног музеја Књажевац

Завичајни музеј Књажевац основан је са циљем да сакупља, чува, научно обрађује и презентује културну баштину књажевачког краја.

Визија Завичајног музеја Књажевац

Завичајни музеј Књажевац, као јединствена лична карта града, представља регионални музејски истраживачки центар са модернизованим програмском шемом која по садржају и темама превазилази локалне и регионалне оквире са повећаном образовном и промотивном улогом. Својим радом, Завичајни музеј Kњажевац, доприноси развоју заједнице кроз јачање свести о значају очувања културе, историје, богате и разнолике традиције и стварање јединственог доживљаја и специфичне културно-туристичке понуде.

Циљеви и задаци Завичајног музеја Књажевац

  • Богате и разноврсне, добро очуване колекције у одговарајућем безбедном окружењу;
  • Побољшање квалитета услуга и повећање броја посетилаца кроз реализацију нових, модерних поставки и образовних програма приступачних и доступних најширој могућој публици;
  • Формирање регионалног музеолошког истраживачког центра у Архео-етно парку у Равни и његов одрживи развој;
  • Укључивање Завичајног музеја Књажевац, Архео-етно парка у Равни и археолошког локалитета Timacum Minus у културно-туристичку понуду Србије и ширег региона, у циљу презентације, одрживе употребе као и интегративне заштите културног и природног наслеђа књажевачког краја;
  • Интензивирање сарадње и развој истраживачких, научно-образовних програма са институтима, факултетима и другим научно-образовним и културним установама у земљи и региону.

Оснивање Завичајног музеја Књажевац

На иницијативу учитеља Николе Мицића Ланде, 1970. године Књажевац добија историјско-музејску збирку основану при Матичној библиотеци, а од 1971. град преузима бригу о старинама и предметима са оближњих локалитета. Музејска збирка налазила се у просторијама Матичне библиотеке на Тргу ослобођења бр. 19 све до 1975. године када је, након систематских археолошких истраживања на римско-византијском локалитету Timacum Minus у селу Равна, отворена стална музејска поставка у згради у Карађорђевој улици. Од 1971. године за потребе чувања музејских предмета ослобођен је један део објeкта у Карађорђевој 15. Музејска збирка је у овом простору и званично отворена за јавност 25. новембра 1975. године.

Као самостална установа културе почиње да ради 1980. године под називом Завичајни музеј Књажевац. 1982. године обезбеђен је објекат за потребе музеја, а након истраживања прaисторијских налазишта Шкодрино поље и Бараница, које је исте године организовао Центар за археолошка истраживања Филозофског факултета у Београду збирка је допуњена, те од 1985. добија нови изглед. 1987. године архитекта Завода за заштиту споменика културе Сима Гушић, ради пројекат адаптације објекта у Карађорђевој 15 на основу кога ће се у наредних двадесет година радити на уређењу простора музеја. 1996. након радова на санацији и адаптацији једног крила овог објекта, део богатог фонда Завичајног музеја, захваљујући проф. др Петру Петровићу, архитекти Сими Гушићу, кустосима: археологу Светозару Јовановићу и етнологу Душици Живковић доживљава нову, модерну концепцију и презентацију.

У току неколико деценија преданог рада Завичајни музеј Књажевац постаје комплексна целина у чијем су саставу одељења за археологију, етнологију, културну историју и историју уметности, конзервацију, фотодокументацију као и водичка служба, тј. матична зграда Завичајног музеја, Музеј града у Кући Аце Станојевића и Архео-етно парк са лапидаријумом у Равни.

Прва истраживања књажевачког краја

Повољан географски и стратешки положај књажевачког краја, богата природна баштина, бројне старине, остаци градова, утврђења, црквишта већ средином 19. века привлаче пажњу значајних научника и истраживача тога доба. Тада започињу и прва истраживања долине Тимока.

Прву студију о књажевачком крају, како наводе Петровић и Јовановић, објавио је Стеван Мачај, физикус округа књажевачког, члан Мађарског краљевског друштва у Пешти (природне науке) и дописни члан Српског ученог друштва (Грађа за топографију округа књажевачког, Гласник СУД XIX, 1866. 287-345). Феликс Каниц, познати путописац и истраживач старина, Књажевац посећује у неколико наврата. У њему борави као лични гост др Мачаја и придружује му се у истраживањима. Као резултат ових истраживачких похода, проналазимо драгоцене описе Књажевца и околине у Каницовим делима: Римске студије у Србији (Беч, 1892. 97-103) у којем посебну пажњу посвећује Равни и попису важнијих старина овог краја, у Србија, земља и становништво први пут објављене 1904. године у Лајпцигу. За проучавање римских епиграфских споменика књажевачког краја, али и због података о првим активностима на сакупљању и „заштити” споменика културе у Књажевцу, важно је поменути и Алфреда фон Домашевског, једног од уредника издања Корпус латинских натписа (Corpus inscriptionum latinarum), који је оставио податке о споменицима пренетим у књажевачку касарну са обала Тимока и из Равне. Од значаја за проучавање књажевачког краја су и прилози Јована Мишковића, једног од најученијих официра у Србији и редовног члана Српског ученог друштва Књажевачки округ објављени у Гласнику СУД 1881. године, књига Косте Поповића Пут лицејских питомаца по Србији 1863. објављена 1876. године и студија Драгољуба Јовановића Књажевачки округ, у Из Тимочке крајине-прилог за историју и етнографију Србије, објављене у Београду 1889. године.

У периоду између 1899-1902. године Антун фон Премерштајн из Аустријског археолошког института и Никола Вулић, професор Универзитета у Београду врше истраживања на археолошком налазишту у Равни. Поред драгоцених података које објављују у Годишњаку Аустријског археолошког института и Споменику Српске Краљевске Академије, рад Николе Вулића на локалитету у Равни, представља пионирске кораке у области музеологије на овим просторима, када су бројни споменици откривени у току археолошких истраживања, откупљени или добијени на поклон од локалног становништва, пренети у нишки музеј.

У публикацији Петра Петровића и Светозара Јовановића "Културно благо књажевачког краја" (Београд, 1997. 9-10), добијамо и систематизоване податке о првим истраживачима старина.

Формирање првих збирки старина

Јасно је да се поменуте активности на прикупљању старина не могу сматрати организованом музеолошком делатношћу, али су за време и средину у којој су се одвијале представљале праве пионирске подухвате. Познато је да је др Мачај био први нумизматичар у Књажевцу, да је књажевачки професор Ристић био заинтересован за археологију, a на основу писаних помена некадашњег директора Гимназије у Књажевцу Милана А. Костића може се закључити да је ипак постојала одређена брига и свест о чувању старина – споменика културе који углавном потичу са касноантичких или средњовековних споменика у околини града. У архивској грађи која се чува у Историјском архиву Тимочке крајине помињу се и изузетни примерци народне уметности и занатства који су излагани, чак и награђивани на Светским изложбама крајем 19. и почетком 20. века (Светска изложба у Паризу 1889. и Лондону 1907. године). Неке од првих планираних акција ради очувања културне баштине и подизању нивоа културног живота у Књажевцу везују се за Удружење Тимочана и Крајинаца основаном 1925. године у Београду и његовим омладинским секцијама које су се бавиле организовањем културних догађаја (изложби, предавања, излета) у градовима Тимочке крајине. Прва велика изложба приређена је у Књажевцу 1933. године у згради тадашње Гимназије, данас основне школе „Димитрије Тодоровић Каплар”, a поводом обележавања стогодишњице од ослобођења Тимочке крајине и Књажевца од Турака 1833. године.

Може се рећи да је 1947. година представљала почетак њиховог систематског прикупљања ако изузмемо истраживања, попис и „сакупљање“ музејских предмета у току 19. и почетком 20. века. Прва збирка била је изложена у згради болничког економата - згради старе болнице из 1851. године која је касније порушена. О стручној помоћи, коју је пружио музеј из Београда у сакупљању документације и музејских предмета, сведочио је стари књажевчанин и сам иницијатор и реализатор ове поставке Жика Антић. На истом месту и у истом облику остаје до 1956. када је премештена у центар града, али већ 1957. престаје да постоји, а део експоната преузимају музеји у Нишу и Зајечару.

Научно-истраживачки пројекти музеја

Завичајни музеј Књажевац више од три деценије, у сарадњи са научним установама, у првом реду са Археолошким институтом у Београду, учествује у археолошким истраживањима Равне (Timacum Minus) – античког, административног, војног, културног и привредног средишта шире области, византијског и средњевековног насеља са веома богатом некрополом. У сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе из Ниша, музеј је учествовао у истраживањима средњевековних цркава у Доњој и Горњој Каменици. Археолошка истраживања у Шкодрином пољу код Јелашнице, као и истраживања палеолитских станица у пећинама код Баранице и поткапине у атару села Габровница, Завичајни музеј вршио је са Центром за археолошка истраживања Филозофског факултета у Београду.

Са Етнографским музејом из Београда више од једне деценије спроводе се систематска рекогносцирања. Прикупљена је вредна документација о духовној и материјалној култури ширег подручја Књажевца и Старе планине, о чему сведочи објављена монографија „Књажевац и околина”.

Завичајни музеј потписао је Уговор о сарадњи са Археолошким институтом из Београда у оквиру кога се реализује и међународна сарадња, између поменутих институција и Археолошког института из Франкфурта на Мајни. На челу стручне екипе су др Герда Соммер вон Булоњ, др Софија Петковић и кустос археолог Бојана Илијић. У оквиру прве фазе овог међународног пројекта обављена је геофизичка проспекција културног добра Тимацум Минус у селу Равна код Књажевца. Пројекат је подржало Министарство културе Републике Србије.

У сарадњи са Одељењем за историју уметности Филозофског факултета у Београду, под руководством професора др Ненада Макуљевића, Завичајни музеј Књажевац започео је реализацију вишегодишњег научно-истраживачког пројекта „Сакрална топографија Књажевца и околине“. Пројекат је подржало Министарство културе Републике Србије. „Воће Тимока” је научно-истраживачки пројекат који је Завичајни музеј Књажевац иницирао и започео, а који представља сарадњу стручњака из више музеја на региону и Србије, из различитих области: етнологије, археологије, историје ументост, биологије и др.

Стручни кадар Завичајног музеја Књажевац

Мр Драгослав Живковићстручни сарадник
Мр Драгослав Живковић, академски сликар, ради као стручни сарадник у Завичајном музеју већ двадесет година. Овај признати уметник завршио је Факултет ликовних уметности у Београду у класи проф. Миријане Михаћ 1984. године, а код истог професора и магистрирао 1987. године. Излагао је на бројним самосталним и колективним изложбама у земљи и иностранству. Добитник је бројних националних признања из области уметности као и Награда за акварел на 12. међународној изложби минијатуре у Торонту 1997. године у Канади. Његова уметничка дела и цртежи оплемењују поставке и простор Завичајног музеја, илуструју моменте из културне историје града. У родном Књажевцуј е, крајем 2010. године поводом обележавања годишњице Завичајног музеја, имао прву самосталну изложбу. Изложба представља својеврсну ретроспективу вишедеценијског уметничког стваралаштва Драгослава Живковића. Као ликовни уредник мр Драгослав Живковић обележио је бројна издања и публикације Завичајног музеја Књажевац.
Мср Милена Милошевић Мицићвиши кустос историчар уметности
Систематизовала je уметничку збирку музеја. Задужена за односе с јавношћу и педагошки рад. У току десетогодишњег рада у музеју, иницирала је и била један од реализатора бројних едукативних програма у музеју попут: „Лепу ствар мами/дами на дар”, „Завичајног појмовника” који се реализује у сарадњи са Народном библиотеком „Његош” из Књажевца, „Завичајне школе књажевачког музеја”, „Летње завичајне школе” и др. Аутор је бројних креативних радионица које прате изложбене активности музеја, као и презентација и предавња о завичају. Иницијатор је и организатор обележавања „Дана европске баштине“ и „Ноћи музеја“ у Књажевцу. Приредила је самостално или у сарадњи са колегама више изложби: „Монпранас у Књажевцу“, „Живот у музеју – или пар речи о конзервацији“, „Из духовних ризница књажевачког краја“, „130 година апотекарства Тимочке крајине“ и др. Аутор је бројних текстова за каталоге изложби. Објављује радове о Завичајном музеју, културној историји и уметности књажевачког краја.
Мср Бојана Илијићвиши кустос археолог
Реализовала је низ заштитних археолошких истраживања на књажевачкој територији, дуги низ година учествовала је у археолошким истраживањима бројних локалитета у земљи, посебно на Felix Romuliani у Гамзиграду. Реализовала је самостално и у сарадњи неколико презентација, промоција и изложби у музеју, као на пример: „Живот у музеју – или пар речи о конзервацији“ „Чувари књажевачког блага“, „Римска и средњовековна некропола у Равни код Књажевца“. Аутор је водича „Римско утврђење Timacum Minus“ и коаутор издања Књажевац - културна стратиграфија праисторијских локалитета књажевачког краја.
Јелена Куртић етнолог приправник
Након студентског волонтерског рада у музеју и помоћи у дигитализацији збирки и реализацији студентске теренске праксе као млади стручњак укључена је у рад на новој сталној поставци.
Саша Милутиновић - Летећифотограф-документариста
Занат је, као и надимак, наследио од оца. Богата фото-документација носи његов потпис, а велики број његових радова објављен је у књигама, часописима, каталозима. Он је велики познавалац књажевачког краја и Старе планине. Излагао је на самосталним и колективним изложбама у Књажевцу и Србији. Све публикације, како музеја тако и града, као и бројни каталози изложби испуњене су фотографијама Саше Милутиновића. Његов објектив забележио је и осведочио бројне промене и дешавања у Књажевцу за будуће генерације.
Томислав Живковићконзерватор – техничар
Своје искуство у области издаваштва пренео је у Завичајни музеј где ради последњих неколико година. Бројне музејске публикације, брошуре, каталоге изложби и књиге припремио је за штампу. У конзервацији се определио за третман предмета од метала.
Милан Ћирићдокументариста - техничар
Mноштво информација о музеју и граду дигитализује и систематизује, а води и стручну библиотеку Завичајног музеја Књажевац.

Могућности

Књажевачки крај и оближњи локалитети, о којима се стара Завичајни музеј Књажевац, пружају сјајне могућности истраживачима и научним радницима. Овоме доприноси и сама концепција музеја као и положај Архео-етно парка. Тако Музеј пружа могућности за организовање различитих курсева (конзервација, школе старих заната), научних скупова и трибина, наставе на терену (археологија, етнологија, музеологија, конзервација, итд.). Треба нагласити да је Завичајни музеј Књажевац релативно млада установа заштите и зато све ове могућности треба да представљају изазов свим музеалцима, истраживачима и научним радницима.

Издаваштво/Публикације

  • Двопређне чарапе Тимока, Душица Живковић, Књажевац, 1985. године. Каталог истоимене изложбе.
  • Културно благо књажевачког краја, Петар Петровић и Светозар Јовановић Београд, 1996. године. По својој садржини и форми, ова монографија Археолошког института везује се за сталну поставку и археолошку збирку Завичајног музеја Књажевац која је отворена крајем октобра 1996. године.
  • Под сенком Миџора, Београд, 1997. године. Каталог је истоимене изложбе којом се етнолошко одељење представило београдској и југословенској публици. Овај каталог само делимично приказује богатство етнографског материјала и говори о сеоској и градској култури овог краја.
  • Књажевац и околина, Београд, 1999. године. Ова монографија представља вредну систематизовану грађу о духовној и материјалној култури ширег подручја Књажевца и Старе планине, сакупљену у току научно-истраживачког пројекта које је Завичајни музеј Књажевац спровео са Етнографским музејом.
  • Две хиљаде разлога да волимо Књажевац, Књажевац, 1999. Ово је  каталог истоимене изложбе фотографија Саше Милутиновића коју је Завичајни музеј Књажевац у сарадњи са Скупштином Општине Књажевац објавио као сувенир за 20. век. Каталог је пратило издање на ЦД-у под истим називом. Аутори Душица Живковић, Драгољуб Сандић и др.
  • Атлас народног градитељства – Народно градитељство општине Књажевац - Стара планина, Божидар Крстановић и Естела Радоњић Живков, Београд, 2003. Каталог и ЦД у издању Републичког завода за заштиту споменика културе у Београду, публиковани резултати прве фазе истоименог пројекта.
  • Ретроспективна изложба Драгослава Живковића, Београд, 2006. године, каталог ретроспективне изложбе, аутори текстова: Драган Јовановић Данилов, Милена Милошевић Мицић. Заједничко издање Завичајног музеја Књажевац и галерије "Радионица" душе из Београда.
  • Летопис државне народне школе у Краљевом Селу – Андрејевцу, Књажевац, 2009. Приредио мр Дејан Крстић, издавачи Завичајни музеј Књажевац, Народна библиотека „Његош“ Књажевац и Завичајно друштво Тимочана – Торлака Минићево.
  • Водич Римско утврђење Timacum Minus, Бојана Илијић, Књажевац, 2010. године. Ова публикација на популаран и стручан начин објашњава настанак, развој и нестајање римског утврђења Timacum Minus код села Равна и даје преглед свих значајних покретних археолошких налаза са локалитета и околине.
  • 57 слика – каталог изложбе фотографија Саше Милутиновића Летећег, аутор текста Милена Милошевић Мицић, Душица Живковић, Драгољуб Сандић, Књажевац, 2010. Каталог истоимене изложбе приређене поводом обележавања годишњице Завичајног музеја својеврстан је водич кроз град и његову околину.
  • Драгослав Живковић - избор из дела, каталог, Књажевац 2010. Аутор текста др Стојан Богадановић. Каталог прве самосталне изложбе уметника у Књажевцу поводом годишњице Завичајног музеја Књажевац.
  • Књажевац - Културна стратиграфија праисторијских локалитета књажевачког краја, Милорад Стојић, Бојана Илијић, Београд – Књажевац, 2011. Монографско издање Археолошког института у Београду и Завичајног музеја Књажевац финансирано од стране СО Књажевац и Завичајног музеја Књажевац