Музеј града у кући Алексе Аце Станојевића

Музеј града Књажевца налази се у Његошевој улици бр.6, у ужем центру града, у кући радикалског првака Аце Станојевића.

contentmap_module

Аца Станојевић

 

Оптужен за учешће у Тимочкој буни 1883. и у Чебинчевој афери 1884. године био је приморан да бежи из земље. Уз свог кума, Николу Пашића био је најистакнутија личност Радикалне странке. Више пута биран је за народног посланика и председника Народне скупштине. После смрти Николе Пашића 1926. године изабран је за председника Главног одбора и вођу странке. Државни удар краља Александра и шестојануарски режим 1929. године није подржао. Аца Станојевић умро је 1947. године, сахрањен је у Књажевцу уз највеће државне почасти.

Алекса Аца Станојевић


Музеј града Књажевца налази се у Његошевој улици бр.6, у ужем центру града, у кући радикалског првака Аце Станојевића. Кућа је грађена од 1903. до 1912. године у време док је он био председник Народне скупштине, по плановима грађевинског предузетника Јована Фоглера из Беча.
Грађена је у две етапе као слободан објекат са богатом фасадном пластиком у склопу дворишта са оградом. Својом масом не излази на регулациону линију улице већ има предбашту, тако да њен спољни изглед одаје карактер италијанске виле. Ова кућа са симетричном фасадом и атрактивним улазним дрвеним тремом, по својим архитектонско-ликовним елементима представља специфичан тип грађевина (градска вила) у Књажевцу са почетка XX века, а носи карактеристике сецесије.

Архитектонско наслеђе, изворна амбијентална вредност као и историја овог објекта (кућа значајне историјске личности) неки су од разлога због којих улази у ред значајних споменика културне историје, тј. представља историјску кућу. Бранислава Марковић (1903-1983.) поклонила је кућу за живота музеју и своме граду. У циљу очувања објекта на постојећој локацији, као и његове архитектонске и амбијенталне вредности, али и њеног адекватног презентовања, проглашена је спомеником културе 1983. године.

Конзерваторско-рестаураторске радове изводи Завод за заштиту споменика из Ниша и Завичајни музеј Књажевца по пројекту арх. Милорада Вујиновића, док је пројекат концепције адаптације и музејске поставке урадила Душица Живковић, саветник-етнолог Завичајног музеја у Књажевцу. Радови су трајали од 1987. до 1988. године, када је објекат отворен за посетиоце као Музеј града или Градска кућа.

 

Бројни примери затеченог оригиналног материјала, архивска грађа и лични предмети Аце Станојевића, као и материјал који је добијен на поклон од старих књажевачких породица или појединаца чине скроман али значајан фонд. Погодност да се ради о културно историјском споменику с краја XIX и почетка XX века искоришћена је да се прикажу и дочарају амбијент и време у којем је живео Аца Станојевић али и реконструише ентеријер градске куће тог времена.

За излагање разноврсних предмета високе културне и уметничке вредности искоришћене су просторије горње етаже, у којима је градски ентеријер сценски приказан.  Велика соба – салонска гарнитура, зидна огледала... и све то припада неоренесанси, тепих из доба Наполеона III, гусана пећ и др. Радна соба – писаћи сто и столица, орман богато декорисан, мањи тепих (жизел), салонска гарнитура за седење, уметничке слике (све из легата Аце Станојевића)...

Салон за пријем

Спаваћа соба

Спаваћа соба – ормар, кревет са орнаменталним елементима у дуборезу (неоренесанса), комода за умивање са пратећим предметима од порцелана (сецесија), крст, две иконе (необарок) и путна торба Аце Станојевића са његовим иницијалима... Мала соба – изложена је мала комода (неокласицизам) као и сто са шест дрвених столица из Беча (сецесија)... На трему су сточић са токареним елементима и плетене столице Тонет. Из збирке треба издвојити и грамофон са трубом с почетка века, драпер са двора на Цетињу, стоне лампе, посуђе од порцелана и стакла с краја XIX века и телефон и радио апарат („Philips“), мали део иначе богате библиотеке Аце Станојевића. У ходнику се налазе лични предмети Аце Станојевића, његова списа, писма, материјали и документација везана за Радикалну странку, фотографије и сл.

Доња етажа је простор искоришћен за различите „немузејске“ садржаје. У оквиру ње налази се простор искоришћен као продајна галерија и као салон за венчавање. Овај део користи се и за одржавање књижевних и културних вечери, свечано потписивање уговора између предузећа, али и за одржавање разних предавања или научних скупова што га чини посећенијим тј. саставним делом наставних планова (историја, ликовна уметност...).