1.jpg 2.jpg 3.jpg

Timacum Minus

Prva istraživanja datiraju iz 1899. godine (Antun fon Premerštajn i Nikola Vulić), dok u novije vreme ona počinju 1975. godine pod pokroviteljstvom Arheološkog instituta iz Beograda i Zavičajnog muzeja iz Knjaževca.

Desetine primeraka rimskih spomenika karakterističnih po natpisima koje nose (žrtvenika, carskih počasnih natpisa, nadgrobnih stela i sl.), kao i brojni primerci antičke bronzane i mermerne skulpture, reljefi i drugi predmeti visoke umetničke i zanatske vrednosti, pronađeni su u toku ovih sistematizovanih naučno-istraživačkih radova na lokalitetu, ali i ne mali broj prilikom poljoprivrednih radova na selu. Jedan deo ove bogate kolekcije čuva se danas u muzejima u Beogradu, Nišu, Zaječaru i Knjaževcu. O konzervaciji i restauraciji brine Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Niša.

Iz sačuvanih opisa i planova vidi se da je dominantan položaj zauzimalo utvrđenje sa visokim, dobro sačuvanim bedemima i kulama. U neposrednoj okolini razvijalo se naselje (20 hektara) sa objektima za stanovanje, vilama, hramovima, termama...Tako ovaj park obuhvata nekoliko celina:

TVRĐAVA je služila kao logor rimske pomoćne jedinice- kohorte i primala je od 500 do 1000 vojnika, pešaka i konjanika. Samo utvrđenje od nastanka nekoliko puta je dograđivano i te se etape mogu videti na samim zidinama. Prvo, zemljano utvrđenje podignuto je verovatno krajem I veka n.e. (cohors I Thracum Syriaca). Drugo, od čvrstog materijala – kamena, sredinom II veka n.e. (cohors II Aurelia Dardanorum), a temeljnu prepravku je doživelo u toku IV veka (auxilia Timacenes) dok je svoj definitivan oblik dobilo u vreme Justinijanove obnove. Specifična je obnova iz IV veka po mermernim spomenicima (često sa urezanim natpisima)  i kvaderima od peščara od kojih su mnogi sa obližnjih nekropola i hramova očigledno sakupljenih na brzinu po još nerazjašnjenim okolnostima uzidani. Unutrašnjost logora bila je organizovana po uobičajenim rimskim normama (ukrštene pod pravim uglom, kapije sa particima na sve četiri strane utvrđenja) uz izuzetak jedne kružne građevine koja je verovatno služila za obezbeđenje pijaće vode.

TERME potiču iz II veka n.e. a prepravljene su u IV veku. Počivaju na sistemu stubića koji su držali pod, a između njih je strujao topao vazduh iz ložišta (prefurnium) i ravnomerno grejao prostorije. Ulaz se nalazio sa istočne strane i služio je kao garderoba (apodyterium), a imale su još i mlako zagrejanu prostoriju  (tepidarium) i dve jače zagrejane prostorije (caldarium) sa po jednim ložištem  (hypocastum) kao i hladno kupatilo (frigidarium) sa manjim bazenom. Bila su omiljeno mesto za sastajanje vojnika.

Karađorđeva 15
19350 Knjaževac                
tel / fax:
019/731-407 , 019/730-665
muzejknjazevac@mts.rs

  

Радно време Завичајног музеја сваког радног дана од понедељка до петка у временском периоду од  08 до 16
(за организоване групе могућ обилазак и ван радног времена на основу предходног договора на контак телефон или е маил музеја )