Богата природна и културна баштина књажевачког краја основа су за развој различитих видова туризма. Граница између Србије и Бугарске делом се пружа и обронцима Старе планине чији је највиши врх Миџор висок 2169 м. Нешто ниже на висини од 1758 м налази се Бабин зуб са планинарским домом и хотелом, веома популарно излетиште и скијалиште Књажевчана, али и људи из целе Србије.

Стара планина изузетна је ризница, не само природног већ и културног блага. У старопланинским кућама које су бисери народне архитектуре, у селима и засеоцима која су скоро пуста, живе још понеки људи на начин на који више нигде нико не чини, чувају стара јела, старе приче, песме и обичаје.

15 км од Књажевца, са десне стране од главног пута који води ка Кални, на улазу у село Доња Каменица, налази се по много чему  изузетна средњовековна црква посвећена Св. Богородици. Овај споменик, несвакидашњи по архитектури и живопису датира се у 14. век, а без обзира што је лик ктитора и његове породице приказан на неколико места у цркви још увек није утврђено ко је био деспот Михаило, син цара Михаила, како стоји написано на једном од ктиторских портрета.
На путу између Доње и Горње Каменице, лево на узвишењу изнад главног пута налази се на 17 км од Књажевца, средњовековни манастир посвећен Св. Тројици. По препису натписа из средине XV века, зна се да је црква задужбина српског деспота Лазара, најмлађег сина Ђурђа Бранковића.
У клисури Трговишког Тимока, надомак села Габровница испод Старе планине, пронађена је група праисторијских пећинских цртежа датованих у бронзано доба. Ова група цртежа једина је те врсте пронађена у Србији, док се слични пећински цртежи налазе у суседној Бугарској и Црној Гори.

Један прастари обичај, чин заветне молитве – клања црног мушког јагњета «Ђурђилчета» на дан Св. Ђорђа, још увек се изводи у селу Вртовац, у ћелији посвећеној Св. Ђорђу, на месту званом Калават. Да би се богатство овог краја на прави начин представило широј јавности, око овог обичаја испричана је још једна прича и то кроз Етно-фест «Молитва под Миџором» која се већ  годинама за Ђурђевдан организује у селима Вртовац и Балта Бериловац под Старом планином. Такмичења у прављењу белмужа, сира и старинске софре, у разним чобанским играма, на најбољи начин посетиоцима ове туристичке манифестације дочаравају разноликост, богатство и посебност вековне традиције овог краја.
Бујна и очувана природа у долинама две реке у околини Књажевца обилују местима погодним за излете и активности у природи. Најпознатија излетишта књажевчана су свакако: Бараница на Трговишком Тимоку, пар километара јужно од града на путу ка Старој планини, са некада јако популарном плажом и мотелом и Бањица-Ргошка бања на Сврљишком Тимоку, 5 км југозападно од Књажевца код села Ргоште популарна по термалним изворима. Између Књажевца и Бањице налази се и базен "Бањица" - комплекс спортско–рекреационих објеката који чине отворени олимпијски базен димензија 25x50m, дубине 1,5-2,25m, са термалном водом температуре 28 C, и дечији базен дубине 10-60cm. Посетиоцима је на располагању зграда са свлачионицама, гардеробом, бифеом, баштом са 120 места, паркинг простор, терени за мале спортове.

Карађорђева 15
19350 Књажевац                
тел / фаx:
019/731-407 , 019/730-665
muzejknjazevac@mts.rs

  

Радно време Завичајног музеја сваког радног дана од понедељка до петка у временском периоду од  08 до 16
(за организоване групе могућ обилазак и ван радног времена на основу предходног договора на контак телефон или е маил музеја )