1.jpg 2.jpg 3.jpg

Timacum Minus

Прва истраживања датирају из 1899. године ( Антун фон Премерштајн и Никола Вулић), док у новије време она почињу 1975. године под покровитељством Археолошког института из Београда и Завичајног музеја из Књажевца.

Десетине примерака римских споменика карактеристичних по натписима које носе (жртвеника, царских почасних натписа, надгробних стела и сл.), као и бројни примерци античке бронзане и мермерне скулптуре, рељефи и други предмети високе уметничке и занатске вредности, пронађени су у току ових систематизованих научно-истраживачких радова на локалитету, али и не мали број приликом пољопривредних радова на селу. Један део ове богате колекције чува се данас у музејима у Београду, Нишу, Зајечару и Књажевцу. О конзервацији и рестаурацији брине Завод за заштиту споменика културе из Ниша.

Из сачуваних описа и планова види се да је доминантан положај заузимало утврђење са високим, добро сачуваним бедемима и кулама. У непосредној околини развијало се насеље (20 хектара) са објектима за становање, вилама, храмовима, термама...Тако овај парк обухвата неколико целина:

ТВРЂАВА је служила као логор римске помоћне јединице- кохорте и примала је од 500 до 1000 војника, пешака и коњаника. Само утврђење од настанка неколико пута је дограђивано и те се етапе могу видети на самим зидинама. Прво, земљано утврђење подигнуто је вероватно крајем I века н.е. (cohors I Thracum Syriaca). Друго, од чврстог материјала – камена, средином II века н.е. (cohors II Aurelia Dardanorum), а темељну преправку је доживело у току IV века (auxilia Timacenes) док је свој дефинитиван облик добило у време Јустинијанове обнове. Специфична је обнова из IV века по мермерним споменицима (често са урезаним натписима)  и квадерима од пешчара од којих су многи са оближњих некропола и храмова очигледно сакупљених на брзину по још неразјашњеним околностима узидани. Унутрашњост логора била је организована по уобичајеним римским нормама (укрштене под правим углом, капије са партицима на све четири стране утврђења) уз изузетак једне кружне грађевине која је вероватно служила за обезбеђење пијаће воде.

ТЕРМЕ потичу из II века н.е. а преправљене су у IV веку. Почивају на систему стубића који су држали под, а између њих је струјао топао ваздух из ложишта (prefurnium) и равномерно грејао просторије. Улаз се налазио са источне стране и служио је као гардероба (apodyterium), а имале су још и млако загрејану просторију  (tepidarium) и две јаче загрејане просторије (caldarium) са по једним ложиштем  (hypocastum) као и хладно купатило (frigidarium) са мањим базеном. Била су омиљено место за састајање војника.

Карађорђева 15
19350 Књажевац                
тел / фаx:
019/731-407 , 019/730-665
muzejknjazevac@mts.rs

  

Радно време Завичајног музеја сваког радног дана од понедељка до петка у временском периоду од  08 до 16
(за организоване групе могућ обилазак и ван радног времена на основу предходног договора на контак телефон или е маил музеја )